subota, 11.11.2006.
Kućica uz more
Još uvijek imam potrebu da si ovdje. Iako si daleko. I to još dugo.
Sanjam. I maštam. Živim od toga. Kaoi ti. Znam. Osjećam. Sanjam o životu u Splitu, ili u Dubrovniku, ne znam.Važno da je negdje u Dalmaciji, i s tobom. Kućica na moru. Blizu plaže ako je moguće. Puno ljubičica na prozoru. Znam, rekao si mi jednom da želiš to. Pozorno sam te slušala, kao i uvijek, zar ne?
Znam da ti treba puno moje pažnje, znaš da sam ti dala sve ali istodobno ti i pokazala koliko jaka mogu biti. Znam da ti treba pomoć Ali trenutačno si mi još jako, jako daleko. I tako će je još ostati.
Znam prošli smo mi mnogo toga, toliko sranja u našoj vezi. I to bez ijedne jedine svađe.
Ali eto još nisi ovdje. A obećao si mi da ćeš se vratiti. Znam, dušo nisi ti kriv ali mi je stvarno već tlaka.
Isto tako,žena sam znaš. Ponekad svratim do njega, onako samo na kavu. Ne mogu ga ljubiti. Koliko god da lijepi bili svi oni eto,gade mise. Ne znam što si mi napravio, ma lažem znam i drago mi je što jesi.
Znaj da imam još uvijek potrebu biti ti blizu i čekati ću te jer želim tu kućicu na plaži s tobom.
